ANTIVIRUSNI PROGRAM ZA PSIHU

Obično posumnjamo da je virus u sistemu tek kada primetimo da kompjuter ne radi kako bi trebalo: spor je, gubi podatke, blokira, ne reaguje, neki programi su neaktivni i slično. Pretpostavljamo da tu postoji nešto što osujećuje rad, ali ne znamo šta je to, niti kada je i kako dospelo u sistem. Kada su u pitanju kognitivno-emocionalni virusi, takođe znamo da nešto nije u redu sa našim ponašanjem i(li) osećanjima, ali ne znamo odakle to potiče niti kako deluje. U traumatičnim situacijama, kada naša emocionalna uznemirenost stvara jaka sećanja, ali nas ujedno sprečava da se rukovodimo logikom, obično kreiramo svojevrsnu pouku ili naravoučenije, koje kasnije postaje kompjuterski virus naše psihe. Kako zvuče ta naravoučenija? Najčešće kao generalizacije: nikada neću verovati muškarcu (nakon što nas jedan prevari); ne idu mi jezici (zbog jedne loše ocene); brak je robija (nakon razvoda); teže je biti žena (jer je mama tako rekla… i živela). Continue reading “REPROGRAMIRANJE UVERENJA: O ženstvenosti” →